Страдање Омера и Алила у Равним Котарима 0001    Гавран грче на јели зеленој, 0002    А вук вије на стини студеној, 0003    Пива чобан у гори Петровој, 0004    Па ми гавран птица проговара: 0005    „Болан вуче, из горе хајдуче, 0006    Има л’ тамо икаква шићара, 0007    Оли меса коњског, ол јунашког?” 0008    А стаде му говорити вуче: 0009    „Ај гавране, моја птицо црна, 0010    Амо нема никаква шићара, 0011    Нити меса коњског, ни јуначког, 0012    Већ је тамо у гори зеленој, 0013    Там’ у гори, на стини студеној, 0014    Витри суви капље осушише, 0015    Ја не могох ону познат крвцу, 0016    Ол је оно крвца од јунака, 0017    Од јунака, ол од коња добра.” 0018    Ал му стаде бесидит гавране: 0019    „Ој ти вуче, из горе хајдуче, 0020    Примирлиши у ту крвцу, вуче, 0021    Ако буде крвца од јунака, 0022    Мирлишат ће вином и ракијом, 0023    Ако буде крвца од коњица, 0024    Мирлишат ће травом дителином.” 0025    Они мисле, нитко их не чује, 0026    Ал то чују до два побратима, 0027    Дви делије од студене стине, 0028    Међу се су ’вако бесидили: 0029    „Ми хајдемо низ Билу планину, 0030    Хоћемо ли штогод угледати.” 0031    Кад дођоше у прву долину, 0032    Стоји јека големих јунака, 0033    Хрљавина подобрих коњица. 0034    Кад су спале побре у долину, 0035    Тот нађоше Нагојак Алила 0036    Гди с’ Алила ране обраниле, 0037    А уз њега свезана малина, 0038    Све се коњиц до земљице слиже 0039    Пак Алилу грдне ране лиже. 0040    Кад су к њему побре долазиле, 0041    Овако су њему бисидиле: 0042    „А бора ти, Нагојак Алиле! 0043    Што се теби чини на срдашцу, 0044    Ол ћеш умрит, оли приболити?” 0045    Ал им стаде бисидит Алиле: 0046    „Ласно бих ти ране приболио, 0047    Ал су моје ране на срдашцу 0048    На срдашцу: Омер и Алиле, 0049    Јер осташе дица у планинам’, 0050    У планинам’, у меким рудинам’. 0051    Јесу ли ми дица погинула?” 0052    Кад то чула до два побратима, 0053    Отидоше низ Билу планину. 0054    Кад су дошли у другу долину, 0055    Стоји јека големих јунака, 0056    Хрљавина подобрих коњица. 0057    Кад су дошле побре у долину 0058    Ту нађоше буљубашу Мују, 0059    Гди су њега ране обраниле, 0060    А уз Мују свезана ђогина; 0061    Све се ђого до земљице слиже, 0062    Пак он Муји грдне ране лиже. 0063    Веле њему до два побратима: 0064    „А бора ти, буљубаша Мујо, 0065    Гди ли бисте, ране задобисте?” 0066    А вели им буљубаша Мујо: 0067    „Амо бисмо у равним Котарим’, 0068    У њим’ бисмо и ране добисмо.” 0069    А веле му до два побратима: 0070    „А бора ти, буљубаша Мујо, 0071    А што ти се чини на срдашцу, 0072    Ол ћеш умрит, оли приболити?” 0073    Тад им стаде Мујо бесидити: 0074    „Ласно бих вам ране приболио, 0075    Ал су моје ране на срдашцу, 0076    На срдашцу: Омер и Алиле.” 0077    А кад побре ричи разумише, 0078    Тад овако Муји бесидише: 0079    „А бора ти, буљубаша Мујо! 0080    Ајдмо, Мујо, у Билу планину, 0081    Наћи хоћеш Алил и Омера, 0082    Гдино сиде под јелом зеленом, 0083    Сиде они, испијају вино.” 0084    Кад то чуо буљубаша Мујо, 0085    На ђогата коња навалио, 0086    Паде ђогат на оба колина. 0087    Докле Мујо поклопи ђогина, 0088    Оде Мујо уз Билу планину, 0089    Остадоше до два побратима, 0090    Пак одоше низ другу планину. 0091    Кад су спали у трећу долину 0092    Пак нађоше рањена делију 0093    По имену малога Османа, 0094    А уз њега свезана шарина: 0095    Све се Шарац до земљице слиже, 0096    Пак Осману грдне ране лиже. 0097    А веле му до два побратима: 0098    „А бора ти, мали Осман-ага, 0099    Гди ли бисте, ране задобисте?” 0100    А вели им мали Осман-ага: 0101    „А бора вам, до два побратима! 0102    Амо бисмо у равним Котарим’, 0103    У њем бисмо, ране задобисмо.” 0104    А веле му до два побратима: 0105    „А бора ти, ага Осман-ага, 0106    А шта ти се чини на срдашцу, 0107    Ол ћеш умрит, оли приболити?” 0108    Одговара мали Осман-ага: 0109    „А бора вам, до два побратима, 0110    Ласно бих вам ране приболио, 0111    Ал су моје ране на срдашцу, 0112    На срдашцу: Омер и Алиле.” 0113    А веле му до два побратима: 0114    „А бора ти млади Осман-ага, 0115    Ти поклопи дебела шарина, 0116    Па ти хајде на Билу планину, 0117    Наћи хоћеш Омер и Алила, 0118    Гди под јелом испијају вино.” 0119    Кад је Осман ричи разумио, 0120    На коњица свога навалио: 0121    Паде коњиц, како јање мало, 0122    Пак он оде у Билу планину. 0123    Кад узађе на Билу планину, 0124    На планину под јелу зелену, 0125    То т’ он нађе Омер и Алила, 0126    Обама су осичене главе. 0127    А под јелом једно момче спава, 0128    По имену Грујо, дите младо. 0129    Не смиде се јавити Грујици, 0130    Већ утече на билу Удбину.